Milica Milenković, master filolog
Nakon sjajne putopisne bajke „Francuska avantura“, Maja Cvetković Sotirov, autorka za decu, javlja se novom knjigom pod naslovom „Dečak koji nije želeo da posadi drvo“ stavljajući pred malevelike čitaoce težak zadatak odgonetanja tajne jednog drveta koje može spasiti planetu Zemlju. Kako? E pa, lepo. Nakon čitanja ove knjige, poželećete ne samo da posadite jedno drvo, već celu šumu! Da podignete svaku plastičnu kesu ili flašu sa travnjaka i očistite svoje reke! Nakon čitanja ove knjige poželećete da budete toliko moćni da promenite budućnost – sada, odmah, ovog trenutka! A onda ćete shvatiti da ТА moć je u deci i detetu u vama! Da ТА moć menjanja sveta oko nas, postoji u našem srcu, samo je treba usaditi na vreme, kao drvo!
Stoga prvo drvo koje će posaditi naši drugari Luka i Stefan u ovoj knjizi biće drvo mudrosti sa porukom naše autorke da su deca, „najdivniji maliveliki ljudi, naši naraštaji koji će promeniti svet i spasiti prirodu“. Na odraslima je samo da ih podsete kako se to radi. Kako? Na primer ovakvim jednostavnim zadatkom koji su Luka i Stefan dobili u zabavištu na času ekologije – da posade drvo! Ali, tim od samo dva dečaka, postaće prepreka za Stefana koji nikako neće moći da ubedi Luku da i oni, kao i sva druga deca, posade drvo. Luka ima logički argument: „Kao da priroda zavisi od jedne moje sadnice!“ I zaista, zar priroda stvarno može usnuti dubokim snom tako da se nikada više ne probudi ako neki dečak, iz malog grada, kraj čudesne reke Nišave, ne posadi sadnicu?! Zar je taj dečak toliko moćan da njegova sadnica može promeniti svet u budućnosti? Zar njegove male ruke i jedno buduće drvo kraj Nišave mogu obradovati prirodu i održati je budnom zauvek? Da li je to zaista, zaista moguće – da jedan dečak može postati superheroj samo ako zasadi drvo?! Odgovor na ova pitanja saznaćemo kada zajedno sa našim drugarima uđemo u Zelenu knjigu koju im je poklonila Majka priroda. Kada zakoračimo i mi u dolinu Nišave i sretnemo pčelicu Vesnu, zmaja Zmajka, zelen-vilu Nivilu i zlog Prljavka!
Zajedno sa njima doživećemo jednu avanturu u kojoj će se magija zlog Prljavka pojaviti kao slika stvarnosti, kao pouka o onome što ne želimo da se dogodi planeti Zemlji u budućnosti. Majka Priroda ima plan, pokazaće dečacima kako izgleda svet kada se ne zasadi drvo na vreme, kada se o prirodi ne brine svakog trenutka, kada deca misle da ne mogu da urade nešto važno za spasenje Zemlje. U tom svom naumu, iskoristiće svoje pomoćnike kao u svakoj bajci: pčelicu Vesnu, zmaja Zmajka i zelen-vilu Nivilu, a nasuprot njima postaviti zlog Prljavka, oličenje zla i suprotnost dobru. Za razliku od toga što ćemo videti u posebnom obliku i Vesnu i Zmajka i Nivilu, jedino Prljavka nećemo moći da vidimo, jer on „stanuje u ljudima, i navodi ih da ne mare za prirodu“. On je zavladao planetom učinivši ljude neosetljivim za plač Majke Prirode.
„Bez vode nema biljaka, bez biljaka nema životinja, a bez svega toga nema života“, zaključiće dečak Stefan pred prizorom uvenuća polja lala zbog plastičnog otpada koji je zaprljao korito vilinske reke i zapušio branu. Ali životinjama ne preti umiranje jedino od nedostatka biljne hrane, već i od plastičnih kesa što će dečaci saznati na bolan način gledajući kako beba kit plače za svojom majkom, jer upravo ostaje bez nje… Zaštitnici biljaka i životinja oličeni u pčelici Vesni i zmaju Zmajku, treću sliku budućnosti u kojoj vlada zli Prljavko, prepustiće zelen-vili Nivili, prelepoj devojci crvene kose u zelenoj haljini od lokvanja, koja će im pokazati budućnost bez Majke Prirode; budućnost u kojoj su prelepo zelenilo i voda zamenjeni pustom obalom i suvim koritom reke, istrulelim stablima, olujama, nepostojanjem ptica i graje dece i otužnom slikom gde majka i ćerka plaču za čašom vode, jer u tom tadašnjem svetu naših potomaka postoji, verovali ili ne, Dan bez vode!
Plač Majke Prirode koju povređuje zli Prljavko, u sadašnjosti je plač biljaka i životinja, a u bliskoj budućnosti postaće i plač čoveka i njegovih potomaka.
Šta nam je činiti, kako da pobedimo zlog Prljavka, zapitaće se Stefan i Luka nakon buđenja. Kako da stanemo na put tom zlom Prljavku koji živi u ljudima i uništava planetu Zemlju, zlom Prljavku koji je rasplakao biljke, životinje i decu?!
Odlučili su! Tako što će zasaditi drvo, jer: „Jedna sadnica može promeniti svet! Svaki čovek po sadnicu i eto šume, eto zdravlja!“
To je lekcija koju je Majka Priroda namenila dečaku koji nije želeo da posadi drvo. To je lekcija i pouka svima nama da pobedimo zlog Prljavka u sebi, jer on postoji jedino kada ga hranimo našom nemarnošću i nebrigom za prirodu. Saznanje da možemo nešto da učinimo je moć koju posedujemo, koja će poput zelene tečnosti kojom pčelica Vesna oživljava zmaja Zmajka, oblaka magle kojim Zmajko vodi dečake u avanturu i drvenog štapa zelen-vile Nivile, promeniti svet da izgleda onako kako mi to želimo. To je magija koju poseduju deca, da svojim malim rukama naprave velike promene!
Majka Priroda, kao velika učiteljica, noseći se sa problemima koje joj stvaraju ljudi, uči nas da odrasli imaju odgovornost da nauče decu kako da čine dobre i ispravne stvari, da deci daju samopouzdanje da mogu da promene i spasu svet.
Bajka „Dečak koji nije želeo da posadi drvo“ savremen je tekst inspirisan ekološkim problemima današnjice sa namerom da na primerima koji će biti doživljeni čitanjem, maliveliki čitaoci nauče o tome koliko je i kako ugrožena priroda i kakve posledice to može imati po budućnost ekosistema, biljni i životinjski svet i čovečanstvo. Unutar ove velike teme i velike priče, sakrivena je i tajna čitanja knjiga iz kojih se, poput ove koja je pred nama, može mnogo toga naučiti. Priroda je jedna velika zelena knjiga koja nam svojim znacima ukazuje kakav bol trpi zbog ljudske nemarnosti. Njene stranice isprljane su otpadom, plastikom, zagađenim rekama, morima i vazduhom, uvenulim biljkama, uginulim životinjama, a sve to ugrožava i život čoveka i opstanak celog čovečanstva. O tome nam pripoveda autorka Maja Cvetković Sotirov poučno ostavljajući izbor da li ćemo zasaditi sadnicu i time spasiti zemlju ili ćemo skrštenih ruku čekati neveselu budućnost.
Revnosnim proučavaocima književne istorije neće promaći upoređenje ove ekološke bajke, savremene bajke 21. veka, sa narodnom srpskom bajkom. „Iza sedam brda i sedam gora i sedam mora“, tako su počinjale naše bajke, drveće je rađalo zlatne jabuke, a zli lik bio je Zmaj. Danas su sedam brda, sedam gora i sedam mora zagađeni, a drveće ne rađa zlatne plodove. Čoveku će ipak pomoći i pčela, i zmaj, i vila… Da li će čovek pomoći njima i jednom zauvek iskoreniti zlog Prljavka iz sebe, iz svog srca? Verujemo da hoće, jer evo već i Luka, dečak koji nije želeo da posadi drvo, zajedno sa drugom Stefanom, sadi svoju prvu sadnicu.
Imajući sve ovo u vidu, sa zadovoljstvom i neizmernom dečjom radošću, preporučujemo za objavljivanje rukopis „Dečak koji nije želeo da posadi drvo“ Maje Cvetković Sotirov.
